Tadić je, otvarajući u Novom Sadu samit predsednika država centralne Evrope, istakao da će ukidanje viza za građane Srbije biti najjasniji simbolički i konkretan dokaz da su zemlje Balkana dobrodošle u EU.
"Došao je trenutak da se i poslednje sankcije prema građanima i državama regionan ukinu", poručio je Tadić, i dodao da je Srbija ohrabrena preporukom Saveta ministara EU da za sve zemlje koje su ispunile uslove bude uspostavljena potpuna vizna liberalizacija.
Prema njegovim rečima, svaki korak u povezivanju građana Zapadnog Balkana sa EU predstavlja fundamentalni napredak i zaokruživanje prirodne celine, budući da je Balkan jedan od ključnih
činilaca istorije i suštine Evrope.
"Želimo da postanemo deo EU ne samo zbog centralnog geostrateškog položaja na Balkanskom poluostrvu i ekonomskog prosperiteta naše zemlje, već i zbog zajedničkih vrednosti koje delimo sa ostalim narodima Evrope. Na tim vrednostima danas se temelje i naša demokratija i naše društvo", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je poručio da EU ne može biti celovita dok god u njenom sastavu ne budu i zemlje Zapadnog Balkana, i ocenio da zemlje aspiranti za članstvo u EU trenutno usporavanje procesa proširenja unije treba da iskoriste za unutrašnje reforme.
Srbija je, prema njegovim rečima, u poslednjih deset godina postala nezaobilazni faktor stabilnosti u regionu i zemlja koja se bez upotrebe sile i isključivo mirnim putem bori za očuvanje svog
teritorijalnog integriteta, doprinoseći na taj način "debalkanizaciji Balkana".
"Na ovaj način Srbija čitavom svetu pokazuje kako se jedno izuzetno važno i bolno pitanje na Balkanu rešava nenasilnim sredstvima. Tako nešto dešava se po prvi put u našoj istoriji prebogatoj sukobima, ratovima i mržnjom", rekao je Tadić.
"Izmeštanjem pitanja Kosova sa političkog na pravni teren, pred Međunarodni sud pravde, posredstvom Generalne skupštine UN, dokazujemo da želimo mir i pravdu u našem regionu", rekao je
Tadić.
Kako je istakao, Srbija isto tako podržava integritet i suverenitet svake druge države članice UN, pa i Bosne i Hercegovine, čije je unutrašnje uređenje definisano Dejtonskim sporazumom.
"Smatramo da ono može da se promeni jedino odlukom sva tri konstitutivna naroda, dakle demokratskim dijalogom unutar same BiH, a nikako nametanjem rešenja", poručio je Tadić.
Kako je konferencija u Novom Sadu, osim evrointegracijama, posvećena ekonomskoj i energetskoj saradnji, Tadić se osvrnuo i na značaj izgradnje gasovoda Južni tok, koji će, prema njegovim
rečima, doprineti energetskoj stabilnosti EU.
Srbija će, kako je istakao, realizacijom Južnog toka, učešćem u projektu panevropskog naftovoda Konstanca-Pančevo-Trst, kao i proširenjem svojih kapaciteta za skladištenje gasa postati važan
faktor u kontekstu regionalne i evropske energetske stabilnosti.
"Razvoj našeg elektro-energetskog sektora trebalo bi da prati i omogući razvoj privrede čitavog regiona i Srbiju učini čvorištem u proizvodnji i transportu električne energije", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije istakao je značaj regionalne solidarnosti u rešavanju ekonomskih i energetskih problema u uslovima svetske krize.
"Ekonomija, energija i integracija, tri su teme koje će oblikovati našu zajedničku budućnost. Ne možemo da dozvolimo da one budu izvor naših podela, posebno ne u periodu krize. Obavezani smo pred građanima naših zemalja da budemo odlučni, kreativni i ujedinjeni kako bi im obezbedili realni prosperitet i budućnost", zaključio je Tadić.
Samit centralne Evrope najveći je multilateralni skup koji se u Srbiji održava u protekle dve decenije, i okupio je predsednike 14 država.
